Giuseppina Martinuzzi – Jean d'Arc Histriae i  njeno intelektualno-moralno potomstvo
 

Aj blažen ja meju ženami – Iva ča zapovida nego maša pametno, Đurđica ča je maratonka i triatlonka svita bilega, Sunčica ča nan otkriva po zabljenin našin crikvan „škrinje proti pozabljenja“, i lastrovice priletuće iz muojega gnjizda ča su se razletile u vierši i mužiki valje svita kraju - Evelina i Tamara...  
Sakramienska žienska, tako smo trubasti muški, još u doba prvanje, krstili blaženu žiensku tobože negativno. Patrijarhalne  zablude u faktičnom matrijarhatu. Ma pratika živlienja i po to koji pametni muški su kapili: žena je Atena i Minerva i Sapho i sve muze i amazonke svita... I kad žienska uzme i četrti kantun hiže civilizacije, koja sama sebi spravlja teremoto i tsunami, forši se spasi la razza umana – ako mužjak konačno shvati da je žena spasiteljica, sujenica, mati i šćier i amante i gospodarica i stoljećima već radi posao inertnog i nemarnog Atlanta...                          

Ma u Istri, ed intorni, ela la tien le redini della carozza, tičica priletuća kako kraške mlekarce i šavrinske jajarice, težakinje kaj drzno pojejo „ćiv ćiv ćiv, sen miken, ma sen živ“.
Se domišljan cile „brigade svitanja“ velikih žienskih naših kraji, sa kojima imah sreće i pameti  sudjelovati u poslima rekulturizacije našega širega zavičaja, trokuta Trst-Rijeka-Pula, pa sve tamo do Boke i Drača, do Udina (Vidma) i Klagenfurta (Celovca). Pak mi duojde u pamet    kako smo se lipo razminjali, ure i ure, Marija Crnobori i ja u njejen beogradsken stanu, kad san pripravlja njeju biografiju. San je bija reka, ma, šjora Marija, da ni došla Italija, vi ne bite bila najveća glumica istarska, hrvacka i cile Jugoslavije, nego bite strgala srdele u sardiljeri u Banjolah. A ne, je rekla: JA BIN BILA DIRETRIČE...
Pak zajno za njuon, JIENJA ZA DRUGON skarmienske žienske ča su propio mirakule delale i načinile: Ljubica Ivezić, RODOM IZ SISKA, profesorica na pulskoj gimnaziji, još ranih pedesetih godina minulog stoljeća pokrenut će časopis ISTARSKI BORAC prognani i prezreni čakavski idiom, najstariji hrvatski PISANI  književni jezik i probudila zaspalu „butnovnu glagoljašku vertikalu“. Prenosim ovdje poemu koju su prije pola stoljeća četveroručno napisale Ljubica Ivetić, i Zlata Klapčić povratnica iz prvog („zaboravljenog“) slovensko-htrvatskog exodusa iz Italije, iz koj evo nekoliko vierši:

POZIV ISTRANIMA

Ljudi istrijanski/prišli smo vas pitat:/koliko će još lit pasat / a Učka stat/tako kako stoji?...Šest voli debeli/zemlju istrijansku oru,/a kad volih ni/dve trde ruke istrijanske/kapace su više od njih./ Ma ča je Učka/tako vela/tako trda/i tako debela/ ter ćemo prid njon/još sto lit stat/plakat/i klet/ ča Istrijancu ne da/ni živit/ni umrit./Po tujem svitu pote nan se dica/ne ziblju unuke nonići i none,/ suši nan se loza ne sije šenica,/nima ki držati istarske kantune./ Na lipoti zemlji mižerija reste,/a poli nas tote, mogli bimo lahko/ svi naši tovari kobasican sapinjat...Ljudi, došli smo vas zvat/ HOMO SAMI UČKU SKOPAT!
Trde su naše istrijanske ruke/kakor i naše muke./Vela je Učka/ ma je naše srce velje!/Puštimo beside!/Ni muku za kruh/ni muku za palentu/prazan žrvanj ne melje./Ljudi,/homo Učku sami skopat!/Va Učke, ter znate,/Veli Jože spi./ Ćemo ga otkopat, da se probudi,/pa će se stat,/sam će Učku kalat!/Mi ćemo mu dat/naše trde ruki/naše velo srce/naše željne oči...Za njima Šavrinka Rožana Koštial ča je zabrala šavrinske slovenske narodne pisme u dragocjenoj knjizi „ĆIV, ĆIV, ĆIV, SEN MIKEN, MA SEN ŽIV“...I CIJELA LEGLA ISTARSKIH LAVICA, KOJE SU KROZ 20. STOLJEĆE PREOBRAZILE NAŠ KULTURNI ZAVIČAJ, I UZDIGLE GA U VISINE EMPIREJA: Vanda Ekl, Gorka Ostojić Cvajner, Jelena Lužina, Vanja Tumpić, Daša Drndić, Tamara Obrovac, Evelina Rudan, Nada Galant, Roberta Razzi, Elis Lovrić, Magdalena Obradović Vodopija, Ines Pletikos, Arinka Šegando, Petra Blašković... E le mule nostre: Alida Valli, Femi Benussi, Laura Antonelli. Ed ancora Nelida Milani, Loredana Bogliun, Adelia Biasiol, Claudia Milotti,  Ester Barlessi, Gianna Dallemulle Ausenak, Maria Schiavato, Anita Forlani, Laura Marchig, Lidia Delton, Olga Milotti,Elvia Nacinovich, Isabella Flego... In še dekleta IrenaUrbič Alferija Bržan, Marta Verginella, Marica Nadlišek Bartol, Alma Vivoda, Marija Franca, Ines Cergol, Suzana Todorovič, Neža Lipovec Čebron, Katja Pegan, Neva Zajc, Tinkara Kovač, Alenka Artnik...

Intanto, a ki zna kolike još – ki će hi sve pobrojiti... MA FALI JOŠ JIENA SAKRAMIENSKA NAŠA ŽIENSKA VARHU SVIH: ISTRA, ISTRIA, HISTRIA...